OSNOVNA TERMINOLOGIJA U ELEKTROTERAPIJI TERMINOLOGIJA – POJAM Terminologija u elektroterapiji podrazumeva jasno definisane i opisane pojmove koji se koriste u elektroterapiji. Terminologija olakšava rad među osobljem različitih nacionalnosti i strućnosti, odnosno među kliničarima, inženjerima i proizvođačima, kako ne bi došlo do zabune prilikom korišćenja različitih reči koje označavaju iste parametre. Na osnovu toga: Elektrode: Katoda (-) Crne boje Elektroda povezana sa negativnim terminalom na izvoru Mesto velike koncetracije elektrona Anoda (+) Crvene boje Elektroda povezana sa pozitivnim terminalom na izvoru Mesto male koncentracije elektrona Prema obliku elektrode mogu bit: Pločaste Tačkaste U obliku valjka sa ručicom Bergonijeva polumaska Transorbitalne Bergonijeva polumaska Elektroda u obliku poluvaljka sa ručicom             Postavljanje elektroda:  longitudinalno, transferzalno, na bolnu regiju, na dermatome, na miotome, duž nerava, na motorne tačke, na triger tačke... Longitudinalno postavljene elektrode Transferzalno postavljene elektrode           Konfiguracija: monopolarna (aktivna ili pasivna), bipolarna, kvadripolarna Kvadripolarna aplikacija Bipolarna aplikacija         Orijentacija: duž mišićnog vlakna, poprečno na vlakna Oblik struje:  Jednosmerna struja (direct current –[...]

POJAM PROVODNIKA I IZOLATORA ŠTA SU PROVODNICI? Provodnici su materijali koji provode naelektrisanja. To su metali, rastvori soli, baza i kiselina, grafit i neki drugi materijali. Pošto čovekov organizam sadrži mnogo različitih rastvora, dobar je provodnik naelektrisanja. Električna provodnost metala temelji se na građi njihovih atoma, odnosno na lakoj pokretljivosti elektrona spoljne elektronske ljuske, koji se pod delovanjem neke sile mogu usmereno kretati. Bakar i aluminijum koriste se najčešće kao materijali električnih provodnika, dok su srebro i zlato za to preskupi, ali se uz druge metala i legura upotrebljavaju za električne kontakte. U te se svrhe, posebno u obliku elektroda, koristi i ugljenik (grafit) koji je električno provodan zbog svojih delokalizovanih i lakopokretljivih elektrona. Neke materije (metali, legure ili keramički oksidi), ohlađene na ekstremno niske temperature, izgube svoj električni otpor pa postanu idealni provodnici električne struje (superprovodnost). Prelaz metala u stanje superprovodnosti dešava se naglo (u skoku). Temperatura na kojoj dolazi do ove nagle promene naziva se kritična temperatura. Kritične temperature za čiste metale su vrlo niske, uglavnom oko ili ispod 4K. Nosioci naelektrisanja: elektroni, protoni, pozitivni i negativni jon JONI – atomi koji[...]

ELEKTROMAGNETNI SPEKTAR – RADIOTALASI ELEKTROMAGNETNO ZRAČENJE     Elektromagnetna zračenja predstavljaju elektromagnetna talasna kretanja koja mogu da nastanu i da se prenose kako u materijalnoj sredini, tako i vakuumu (bezvazdušnom prostoru) brzinom svetlosti. Elektromagnetno zračenje predstavlja energiju koju elektromagnetni talasi ili materijalne čestice prenose kroz prostor. Za razliku od mehaničkih talasa kod kojih talas prenosi mehaničku energiju izazivajući mehaničko oscilovanje čestica pogođenih talasom, kod elektromagmnetnih talasa situacija je kompleksnija. Elektromagnetni talas je baziran na pojmu fizičkog polja, a to polje predstavlja neraskidivo jedinstvo promenljivog električnog i promenljivog magnetnog polja. Ova polja imaju osobinu da jedno polje svojom promenom stvara ono drugo polje i obrnuto. Elektromagnetni talasi se javljaju u različitim oblicima i sa različitim talasnim dužinama. Deo su elektromagnetnog spektra od veoma malih do veoma velikih talasnih dužina. ELEKTROMAGNETNI SPEKTAR Opseg talasnih dužina elektromagnetnih talasa od 10-17m do 108m, kojima odgovaraju frekvencije od 1025Hz do 1Hz naziva se elektromagnetni spektar. Ovaj opseg je podeljen na oblasti. Nazivi pojedinih oblasti nastali su prema načinu na koji nastaju kao i prema oblasti primene. Osobine elektromagnetnih talasa zavise od njihove talasne dužine i frekvencije. Talasi sa velikom talasnom[...]

ZNAČAJNE TEORIJE KOJE SU DOVELE DO OTKRIĆA ELEKTRIČNE STRUJE UVOD Za početak, bitno je nagovestiti da električna energija nije izmišljena već da je otkrivena i oduvek postojala i da je vrlo važan deo današnjice. Veliki broj uređaja koje danas koristimo rade na pogon električne struje. Zasluge za otkriće električne energije pridodaju se Benjaminu Franklinu za eksperiment sa zmajem u grmljavini. TEORIJE I OTKIRĆA PO GODINAMA - 600. godina pre Hrista, Tales iz Mileta (poznat po Talesovoj teoremi) zapisao je pojavu elektriciteta pri trljanju ćilibara i to je statički elektricitet. - 1600. godine kada je britanski fizičar William Gilbert u svom delu: De Magnete, magneticique corporibus et de magno magnure tellure (O magnetu i namagnetisanim telima i o velikom magnetu Zemlje) napisao da se materije mogu naelektrisati , pa je toj pojavi dao ime elektricitet, što je grčka reč za ćilibar. William Gilbert – otac modernih istraživanja električne energije. - 1660. godine je nemački naučnik Otto Von Guericke dizajnirao jednu vrstu mašine koja je mogla proizvoditi statički elektricitet. Način funkcionisanja – jednom rukom se okretala ručka koja je rotirala kuglu sumpora u njemu a drugom[...]

ZNAČAJNE PRIRODNE POJAVE KOJE SU DOVELE DO POJAVE ELEKTRIČNE STRUJE ISTORIJA ELEKTROTERAPIJE Što se tiče prve grupe naša tema o kojoj ćemo da pričamo danas je istorija elektroterapije i fiziološka osnova elektroterapije. Ono čega ćemo da se dotaknemo na početku jeste sama pojava elektriciteta i magnetizma kao i o osnovnim razlikama koje su uočene izmedju njih, a sve to započinjemo od praistorije i antičkog perioda. Nakon toga kolege će nam pričati o značajnim naučnicima kao i o njihovim teorijama i eksperimentima, pričaćemo o samom razvoju elektronike, a zatim i o razvoju aparata za elektroterapiju gde ćemo da se upoznamo sa mnogim proizvođačima o njihovim osnovnim tehničkim karakteristikama kao i o dodatnoj opremi koja postoji u elektroterapiji. Pojava elektriciteta Kada govorimo pre svega o pojavi elektriciteta, prvo definišemo da je elektricitet skup fizičkih pojava povezanih sa prisustvom i kretanjem materije koja ima svojstvo naelektrisanja, odnosno viška električki nabijenih čestica. Sami električni fenomeni su izučavani od antičkih vremena, bez većeg teoretskog razumevanja do 18. veka ali čak i tada, je bilo veoma malo praktičnih primena elektriciteta, i tek u 19. veku je struja primenjena u industriji[...]

RAZVOJ ELEKTRONIKE UVOD Elektronika je širok pojam koja najpre podrazumeva nauku  koja se sastoji od fizike, inženjerstva, tehnologije i primena koje se bave emisijom, protokom i kontrolom elektrona u vakuumu i materiji. Pored toga podrazumeva i širok odabir elektronskih uređaja koju mi danas jednostavno zovemo elektronika. Čak i ako počinje tek u 20. veku, ljudi pre toga su počeli da nalaze načine da potrebe svojstva elektriciteta kako i u životu tako i u medicini. Kasnije, u 18. i 19. veku su se obavljala napredna istraživanja i desila se velika ekspanzija industrije i mnogih tehnologija koje su se zasnivale na elektricitetu. Raznovrsna svojstva elektriciteta kao oblika energije počeli su da omogućavaju veoma široku upotrebu u saobraćaju, fabrikama, grejanju, osvetljavanju, komunikacijama... Tu kreće priča o elektronici kao zasebnoj nauci i posebnoj kategoriji velikog broja uređaja namenjenih za svakodnevnu upotrebu. Krajem 19. i početkom 20. veka stvara se dobra podloga za razvijanje elektronike putem otkrića i raznih novih patenata. Za to su zaslužni, pre svih Nikola Tesla, ali i Tomas Edison, Džordž Vestinghaus, Aleksandar Grejem Bel, Ernst fon Simens, Lord Kelvin. Zbog njihovih otkrića i daljih napredovanja[...]