Osteoporoza

Osteoporoza

Osteoporoza je često metaboličko oboljenje kostiju koje pogađa oba pola, mada češće žene. Karakteriše se manjim od prosečnog sadržaja minerala u kostima sa neorganizovanom koštanom mikroarhitekturom i povećanim  rizikom da dođe do fraktura, koje mogu da se dogode pri sasvim trivijalnoj traumi. Evidentne promene  kod ovog koštano–sistemskog oboljenja su i smanjenja koštane mase po jedinici anatomske zapremine kosti, uz manifestno tanke i kao što je već rečeno kosti slabijeg kvaliteta koje mogu biti lako lomljive.

Uzrok nastanka osteoporoze je: smanjeno stvaranje koštanog tkiva ili povećana razgradnja koštanog tkiva. Faktori rizika koji pospešuju nastanka osteoporoze su inaktivitet tj. duga imobilizacija, loša ishrana (više fosfata a manje Ca i Mg), genetski, unošenje alkohola i duvana, hormonski disbalans (izostanak, smanjenje estrogena kod žena u menopauzi), upala kosti ili zglobova, malignitet, endokrine bolesti (Kušingov sindrom, hipotireoza, akromegalij) i obično prati reumatska oboljenja (reumatodni artritis, ankilozirajući spondilitis).

Uobičajena podela osteoporoze je podela na primarnu i sekundarnu osteoporozu.

1) Primarnoj osteoporozi pripada oko 95% svih pacijenta sa osteoporotičnim promenama i često se govori od tri tipa:

a) Tip I  koji je pretežno prisutan kod žena usled poremećaja hormonskog statusa

b) Tip II pogađa oba pola, involutivni proces starenja

c) Tip III idiopatske osteoporoze, koje su ređe ali pogađaju mlađe ljude.

2) Sekundarnom osteoporozom se označavaju ona stanja koja su nastala kao posledica dejstva predisponirajućih faktora: poremećaj vitamina D, kod reumatskih stanja, lekovi (kortikosteroidi, heparin, methotrexati) ishrana siromašna vitaminima (C, Ca, Mg), kasna trudnoća, amenoreja, uznapredovali dijabet.

Klinička slika

Lokalizacija osteoporoze je na kostima, pojava patoloških fraktura kada i mali pokret izaziva prelom. Najpogođeniji su pršljenovi koji  su staklastog izgleda i lako lomljivi, primaju riblji (bikonkavan) izgled zbog postojećeg opterećenja. Kada je opterećenje veće sa prednje strane nastaju klinasti pršljenovi. Osteoporoza je podmukla bolest kod koje se prvo javljaju zamor i bol u krstima, pacijent se „smanjuje“, jer dolazi do sabijanja pršljenova (garderoba mu je dugačka). Takođe može doći do pojave patoloških fraktura i poremećaja statike i dinamike.

Fizikalna terapija kod osteoporoze

Lečenje ove bolesti je kompleksno i potrebno je uvek konsultovati endokrinologa da bi se uključio i medikamenti trertman. Veoma je važno upoznati bolesnika sa prevencijom posledica osteoporoze uz napomenu da je osnovna prevencija aktivan voljni pokret. To praktično znači da se, uz aktivan kineziterapijski tretman koji se može sprovoditi  individualno ili u manjim grupama, drugi agensi primenjuju kao dodatno sredstvo u lečenju ove bolesti. Uz kineziterapiju lekar može ordinirati:

-magnetoterapiju – postavljanjem magneta lokalno na mesto gde je osteoporoza najviše izražena, ili postavljanjem pacijenta u impulsno magnetno polje tipa sigme. Trajanje aplikacije je od 30  do 60 minuta, a pacijent se postaljva u magnetno polje koje se dobija pomoću solenoida kola sigme. Terapija se može raditi dva puta dnevno, sa pauzom od 8 sati između dve aplikacije.

-biostimulativni laser – koristi se skenirajući laser impulsnog toka. Koristi se frekvencija po redosledu 100, 400 i 1000 Hz. Svaka frekvencija se aplikuje po 5 minuta. Skenirajući laser se aplikuje na onim mestima gde postoje najizraženije promene na kostima.

-hidrokineziterapija – u vidu doziranog plivanja i kao uvodna procedura za kineziterapiju. Ako terapeut radi vežbe sa pacijentom u bazenu, potrebano je povećana opreznost.

Napomena: ako je uzrok osteoporoze malignitet, fizikalna terapija je kontraindikovana i potrebno je dozirati samo kineziterapijski tretman, za svakog pacijetna individualno.

Zahvaljujemo se vft Gordani Jeremić i pacijentkinjama koje su nam omogućile snimanje!!!

Pripremili: strukovni ft Marko Bukorović, strukovni ft Jelena Janković

Korišćena literatura: Jeftić M. (2001), Fizikalna medicina i rehabilitacija; Pavlović M. (2003) Kineziterapija u reumatologiji; Popović O. (1998) Klinička primena fizikalne medicine

,