ZNAČAJNI NAUČNICI U POLJU ELEKTRONIKE

Među velikanima, čija su otkrića oblikovala svet elektronike, ističu se imena koja su sinonim za inovaciju i revolucionarni doprinos:

Tomas Edison (1847-1931) – dao je ključan doprinos razvoju elektronike kroz nekoliko ključnih izuma. Njegov nejpoznatiji izum, sijalica, revolucionirala je osvetljenje i uticala na svakodnevni život. Osim toga, Edison je igrao važnu ulogu u razvoju električne energije, stvarajući prve centralne električne sisteme. Njegovi izumi, poput fonografa i Kinetoscope-a, uticali su na područja zvuka i filma. Uz to, radio je na poboljšanju baterija. Iako su neki aspekti njegovog rada kontroverzni, Edison ostaje ključna figura elektronike.

Nikola Tesla (1856-1943) – Nikola Tesla značajno je doprineo elektronici kroz svoje ključne inovacije:

  1. Naizmenična struja (AC – Alternating current): Tesla je razvio efikasan sistem naizmenične struje, što je promenilo pejzaž elektroenergetike;
  2. Transformatori: Tesla je patentirao transformator, ključan za efikasni prenos naizmenične struje;
  3. Teslin kalem: ovaj uređaj za visokofrekventne struje ima primene u bežičnoj komunikaciji i radio-tehnologiji;
  4. Bežična komunikacija: Tesla je pionir u bežičnoj komunikaciji, sa konceptima koji su utemeljili radiokomunikaciju;
  5. Daljinski upravljač: Tesla je demonstrirao jedan od prvih sistema daljinskog upravljanja, koristeći bežičnu tehnologiju;
  6. Električni motori: Tesla je razvio efikasne naizmenične električne motore, ključne za mnoge industrijske i kućne primene.

Po njemu je nazvana jedinica za gustinu magnetnog polja (Tesla).

Lee de Forest (1873-1961) – Dodao je mrežnu elektrodu Flemingovom ventilu i stvorio triodnu cev, kasnije poboljšanu i nazvanu Audion. Ovo je značajno povećalo domet na kojem se radio signal može primiti za dva reda veličine. Izumeo je mehanizam kojim se kontroliše jačina struje koja protiče između anode i katode. Bio je produktivan pronalazač sa više od 300 patenata u područjima bežične telegrafije, radija, žičanog telefona, zvuka na filmu, prenosa slike i televizije.

Albert Einstein (1879-1955) – nije bio direktno uključen u razvoj elektronike kao stručnjak iz tog područja, ali njegov doprinos polju fizike i teorijske elektrodinamike imao je dubok utjecaj na temelje elektronike. Neki od ključnih aspekata njegovih doprinosa u polju elektronike uključuju: fotoelektrički efekat, teorija relativiteta, kvantna mehanika, itd.

Sir John Ambrose Fleming (1849-1945) – značajno je doprineo elektronici kroz razvoj elektronskih ventila. 1904. konstruisao je diodu, a zatim 1906. unapredio je stvaranjem triode, omogućavajući kontrolu električne struje. Njegovi radovi su ključni za razvoj radio tehnologije, jer su dioda i trioda postale osnovne komponente za detekciju i pojačavanje signala. Flemingov doprinos označio je prelazak u modernu eru elektronike, posebno u oblasti radiokomunikacija.

André Marie Ampère (1775-1836) – italijanski fizičar koji stoji iza izuma prve baterije, čime je omogućio početak elektrifikacije svakodnevnog života. Dao je ključan doprinos elektronici kroz Ampèrov zakon 1820. godine. Ovaj zakon opisuje vezu između električne struje i magnetnog polja koje stvara oko provodnika. Njegovi radovi u elektrodinamici su postavili osnove za razumevanje elektromagnetskih uređaja. Po njemu je nazvana jedinica za struju (amper).

Benjamin Franklin (1706-1790) – Benjamin Franklin bio je jedan od osnivača elektrostatike i doprineo je razvoju elektronike svojim istraživanjima na polju elektriciteta. Neki od njegovih ključnih doprinosa uključuju:

  1. Teorija elektriciteta: Franklin je uveo koncepte pozitivnog i negativnog elektriciteta, teoriju koja se i danas koristi. Definisao je električni napon i predstavio model elektriciteta kao prenosa naelektrisanih čestica.
  2. Drveni zmaj: poznat po svojim eksperimentima s elektricitetom, Franklin je koristio drvenog zmaja kako bi dokazao da munje imaju električni karakter. Ovaj eksperiment dao je doprinos razumevanju prirode munja.
  3. Istraživanje kondenzatora: Franklin je doprineo razvoju kondenzatora, uređaja za skladištenje električnog napona. Njegova istraživanja bila su ključna za razumevanje i primenu kondenzatora u elektronici.
  4. Bljesak munje i gromobran: Franklin je predstavio rani koncept gromobrana, koristeći visoke strukture i metalne šiljke kako bi zaštitio objekte od udara munje. Ovaj koncept kasnije je postao osnova za razvoj modernih gromobrana.

Alessandro Volta  (1745-1827) – Objavio je rezultate svojih eksperimenata istražujući Galvanijeve tvrdnje o izvoru elektriciteta u eksperimentu s žabljim nožicama. Odlučio je dokazati da može proizvesti elektricitet bez žabe. Uzeo je iste bimetalne lukove (mnogo njih) i umočio ih u čaše slane vode. To je bila njegova prva baterija. S njom je pokazao da su bimetalni lukovi izvor elektriciteta. Jedinica za napon nazvana je po njemu.

Michael Faraday (1791-1867) – u 1820-ima, Michael Faraday pretpostavlja da električna struja koja protiče kroz žicu generiše „polje sile“ koje okružuje žicu. On je verovao da ova „polja sile“, kada se postave i sruše, mogu pomeriti magnet, inspirišući tako niz eksperimenata sa elektricitetom kao pokretačkom silom. Faradej je 1821. godine konstruisao prvi električni motor – uređaj koji transformiše električnu struju u rotaciono kretanje. Zatim, 1831. godine, Faradej je razvio prvi transformator – uređaj koji indukuje električnu struju u žici koja nije povezana s izvorom struje, poznat i kao Faradejev prsten. Ovaj uređaj je napajan naponskom gomilom, a ručni ključ se koristi za prekidanje struje. Faradejeve značajne doprinose prepoznali smo i kroz naziv jedinice za kapacitet (farad).

To su samo neki od značajnih naučnika čiji su radovi i otkrića temelj modernih tehnologija i napretka u elektronskoj industriji.

REFERENCE

History of Electronics – Electronics History (1745-2019) (electronicsandyou.com)

Tekst pripremio: Andrej Geleban