Mioterapija

Mioterapija

MIOTERAPIJA

Tehnika oslobađanja od mišićnog bola po Bonnie Prudden metodi

Jedan od značajnijih zadataka, u sprovođenju kineziterapijskog tretmana kod pacijenata sa cervikalnim i lumbalnim sindromom, је uklanjanje bola i povećanje elastičnosti skraćenih mišića. Tražeći objašnjenja za pojavu bola, iskustvom smo konstatovali, što је stručna literatura i potvrdila, da se radi o mijalgičnim tačkama u mišićima. Pojavu mijalgične ili TRIGER tačke, iz koje zrači bol, uvela je autor Bonni Prudden.

„Triger tačka ili mijalgična tačka је jedno vrlo osetljivo mesto u mišiću koje doprinosi osećaju bola. Njeno poreklo i uzroci do sada nisu utvrđeni.“

Smatra se da veliki broj uzroka dovodi do stvaranja triger tačke, а ро mišljenju mnogih autora, to su: trauma, snažan mišićni napor, infektivne bolesti, psiho-stres i drugi. Posebne okolnosti dovode do buđenja mijalgične tačke kojaje do tada mirovala u mišiću. Očekivana reakcijaје aktiviranje odbrambenog mehanizma. Tako nastaje poznati krug:

BOL – SPAZAM – BOL

Kontrakcija mišića, izazvana ovim mehanizmom, stvara uslove za gubitak elastičnosti a time i amplitude pokreta cervikalne i lumbalne kičme. Indikaciju za primenu Bonnie Prudden tehnike – oslobađanje od bola – određuje lekar, fizijatar. Kod svih upućenih pacijenata, prvo se vrši timska detekcija triger tačaka.

Ро Bonnie Prudden šemi se utvrđuju i obe1ežavaju mesta pomenutih tačaka. Obeležavanje se vrši na šemi i na pacijentu. Tačke za cervikalni deo kičme su smeštene u području: m.trapezius, m.lattisimus, humeroskapularnih mišića, u predelu paravertebralnih mišića (od torakalnog drugog do torakalnog šestog – sedmog pršljena) – što se poklapa po Bonnie Prudden šemi.

U lumbalnom delu, mijalgične tačke su smeštene transverzalno i čineједan pojas u nivou L4-L5, neposredno iznad ilijačnih kostiju, kao i u mm.glutei medius et minimus i u m.gluteus maximus.

Postupak se sastoji u pravilnom pritisku na triger tačke. Pritisak se vrši jagodicom palca, laktom ili drvenom pečurkom. Dva osnovna elementa u otklanjanju bola u triger tački su jačina pritiska i vreme trajanja istog. Jačina pritiska za manje mišiće (cervikalna regija) iznosi oko 7-8 kp i vrsi se palcem. Za veće mišiće (lumbalna regija), jačina pritiska iznosi oko 18 kp i vrši se laktom. Vreme trajanja pritiska iznosi oko 7 sekundi

Seanse se ponavljaju (u toku 4 dana uzastopno, prema Bonnie Prudden) svakodnevno, a broj seansi zavisi od životnog doba pacijenta, zanimanja, jačine i broja ponavljanja…

Priprema pacijenta za uspešan ishod ovog postupka, sastoji se u:

1. Objasniti pacijentu način rada i upozoriti ga da na pojavu bola reaguje spontano

2. Izvršiti manuelnu masažu kojom se eliminišu lutajuće tačke bola

3. Ovesti pacijenta u роlоžај za primenu ove tehnike

4. Opšta relaksacija u pomenutom po1ožaju oko 10min

Detekcija triger tačaka se radi prvog dana. Tačke se markiraju flomasterima, u raznim bojama na pacijentu i ро šemi i različitim simbolima. Intenzitet bolne tačke se utvrđuje na osnovu subjektivne reakcije pacijenta:

1. Najbolnija tačka -užasan bol- X (iks u krugu)

2. Manje bolna tačka- jak bol- X (іkѕ bez kruga)

3. Diskretno bolna tačka -blag bol • (tаčkа)

Na svaku tačku tokom tretmana se vrši pritisak samo jednom, uz date veličine. Pravac pritiska na tačku deluje u mišić ka medijalnoj liniji, ka unutra i na dole.  Terapeut registruje daje na triger tački po reakciji pacijenta. Tačkaје lako pokretan, bolni  čvorić koji leži kao malo ostrvice duboko u mišiću. Prema Bonnie Prudden se očekuje  progresivno smanjenje bola tokom tretmana. Gradaciju bola obeležavamo grafički, drugom bojom u odnosu na prethodne. Tako za prvi dan obeležavanje vršimo crnom, za drugi, manje bolan, dan plavom, treći crvenom i četvrti žutom bojom.

Postupci delovanja na triger tačku su sastavni deo ukupnog kineziterapijskog tretmana, a posebno su značajni kod vežbi povećanja elastičnosti i јаčanја skraćenih mišićacervikalne i lumbalne kičme. Program vežbi istezanja (i snage) se određuje na osnov f unkcionalnog statusa i kreativnosti terapeuta za svakog pacijenta posebno. Kompletan kineziterapijski tretman kod lumbalnog i cervikalnog sindroma se sprovodi, posle primene Bonnie Prudden tehnike, po uobičajenim i poznatim postupcima.

Naša iskustva

Položaj u kome smo sprovodili proceduru је pronirani sa valjkastim jastučićima ispod trbuha. Pritisak smo vršili sa manје bolne strane i počinjali od manjebolnih tačaka. Kompletno smo obrađivali triger tačke sa jedne, a zatim sa suprotne strane.  Radna površina  na kojoj se primenjuje Bonnie Prudden tehnikaје terapeutski sto. Visina stola mora biti prilagođena visini terapeuta da bi se omogućilo najefikasnije delovanje snage terapeuta.

Jačnu pritiska smo prethodno uvežbali na kućnoj vagi (prvo sa vizuelnomkontrolom, a zatim bez nje). Aktiviranje triger tačke traje oko 7 sec. U tom intervalu, snaga pritiska postepeno raste do određenog maksimuma.

Reakcije pacijenata posle prve seanse, u toku 24 sata, bile su slične. Pacijenti su tokom primene osećali intenzivan, čak neprijatan bol. Tokom nekoliko časova posle primene, pacijenti imaju osećaj izrazito smanjene napetosti u роdručju tretiranih mišića i ukupno smanjenu bolnost. Granica bola se pomera tokom svakog postupka. Posle četvrte seanse smo konstatovali da triger tačke uglavnom nisu bile evidentne.

ZAKLJUČAK

Od 60 praćenih pacijenata, upućenih od strane fizijatra, sa starošću između 30. i 50.godine, od kojihје 30 pacijenata sa problemima u cervikalnoj, a 30 u lumbalnoj regiji. Nakon primene Bonnie Prudden tehnike, registrovali smo kod 45 pacijenata potpunu eliminaciju bolnih tačaka, a kontrolnim merenjem ustanovili smo povećanje amplitude pokreta u cervikalnom i lumbalnom segmentu kičmenog stuba, pomeranjem tolerantne granice bola. Kod 12 pacijenata se zadržala ista amplitude i na kontrolnom merenju, a triger tačke su pokazale dаlјu osetljivost na pritisak.

Na osnovu iznetih podataka sa našeg skromnog, terapeutskog iskustva, zaključujemo da se tehnika po Bonnie Prudden, delovanjem na mijalgične tačke, koristi kao priprema za vežbe povećanja elastičnosti kod cervikalnog i lumbalnog sindroma.

 Autori: Sida Ereš, Ljiljana Pavićević, Julka Pantić

, ,