Fizioterapija kod osoba sa ankilozirajućim spondilitisom

Fizioterapija kod osoba sa ankilozirajućim spondilitisom

Fizioterapija kod osoba sa ankilozirajućim spondilitisom je od velikog značaja. Ankilozirajući spondilitis je hronično, progredijentno, zapaljensko, sistemsko oboljenje sakroilijačnih zglobova praćeno okoštavanjem longitudinalnih, interspinalih ligamenata, sa ankilozom interspinalinh zglobova i osteoporozom tela kičmenih pršljena. Ovo oboljenje uslovljava smanjenje pokretljivosti kičmenog stuba u celini. Takođe zahvata velike susedne zglobove (zglobove kuka i ramena) a ređe i ostale periferne zglobove.

Bolest ima progresivni karakter, a tok je praćen smenjivajem faza evolucije i faza remisije. Posle različito dugog vremena, ukoliko se ne leče može dovesti do invalidnosti, te bolesnik postaje zavisan od porodice i okoline. Prestaje da bude radno aktivan, što je veliki gubitak za zajednicu, jer samo zdrav čovek predstavlja ekonomsku snagu zajednice i ima udela u njenom razvoju. Zbog toga je lečenje veoma značajno. Odgovarajućim terapijskim metodama, bolest se može zaustaviti u bilo kom stadijumu ali se ne može nikada potpuno izlečeiti.

Rezultati koji se mogu postići, će pre svega zavisiti od stava bolesnika prema svom oboljenju, od stadijuma bolesti kao i od terapijskih postupaka. Jedino ako su svi ovi uslovi zadovoljeni lečenje će dati pozitivne efekte, a bolesnik će ostati dugo funkcionalan i samostalan.

Kreiranje fizikalne terapije zavisiće od fizioterapeutske procene.

FIZIOTERAPEUTSKA PROCENA (FUNKIONALNI STATUS) sastoji se od: 

I  SUBJEKTIVNA ANALIZA

II  OBJEKTIVNO ISPITIVANJE

III  ANALIZA PROCENE

I SUBJEKTIVNA ANALIZA – U okviru subjektivne analize fizioterapeut prikuplja podatke iz medicinske dokumentacije koji su značajni za planiranje kineziterapijskog tretmana. Ti podaci se odnose na dijagnozu, patoanatomske promene zahvaćenog tkiva, kliničku sliku, opšte stanje bolesnika, zatim na podatke dobijene pomoću testova koje sprovodi lekar. Ove podatke fizioterapeut dopunjuje podacimna uzetim iz lične anamneze od strane bolesnika. Ti podaci se odnose na:  distribuciju bola (intenzitet, vreme trajanja bola, vreme kada se javlja bol, provocirajući faktori), pokretljivost kičmenog stuba, grudnog koša i većih perifernih zglobava, obavljanje svakodnevih životnih aktivnosti (fizički napor za svakodnevne aktivnosti –  sedenje, stajanje, hodanje po ravnom i po strmoj ravni, pojava zamora pri obavljanju nekih radnji), dosadašnji način  lečenja.

Na osnovu prikupljenih podataka fizioterapeut formira subjektivnu sliku o stanju bolesnika

II  OBJEKTIVNO ISPITIVANJE – U okviru objektivnog ispitivanja fizioterapeut koristi različite merne instrumente i metode za prikupljanje podataka o funkcionalnom stanju bolesnika:

1. IZGLED PACIJENTA – PROCENA POSTURE. Kod bolesnika sa ankilozirajućim spondilitisom dolazi do narušavanja posturalnih odnosa. Usled prisutnog bola javlja se povišeni tonus na mestima patoloških procesa koji uzrokuju odbrambeni spazam u mišićima. To dalje dovodi do smanjene pokretljivosti i do nastanka kontraktura, usled čega je međusobni odnos segmenata poremećen što se naročito registruje tokom aktivnosti. Bolesnik pažljivo i sporo seda i ustaje. Ravnoteža je narušena u anteriornom smeru, pa pri hodu pravi kraće korake uz brzo prebacivanje težine sa jedne na drugu nogu. Narušena je i lateralna ravnoteža usled ogrančenih pokreta u ovom pravcu, a  pri izvođenju iz ravnoteže, teško zadržava stabilnost i može pasti u stranu. Takođe, izostaje reciprocitet u hodu, okretanje u stranu se vrši u bloku (bez torzije trupa). Smanjena je i pokretljivost grudnog koša usled čega dolazi do promene mehanike disanja sa izraženim abdominalnim disanjem. Dinamika i statika kičmenog stuba je izmenjena: u vratnom delu kičme je smanjena pokretljivost u svim pravcima, lordoza može biti naglašena ili izravnata; u torakalnom delu pokretljivost je smanjena u smeru fleksije a naročito ekstenzije, i naglašena je kifoza; u lumbanom delu pokretljivost je smanjena u smeru fleksije, ekstenzije, rotacije i lateralne fleksije a lordoza je izravnata. Fleksioni položaj kukova usled kontraktura nameće kompenzatorni položaj semifleksije u kolenima, što dovodi do smanjene elastičnosti mišića do oslonca, i to zadnje lože nadkolenice, aduktora, zadnje lože podklolenice. U ramenom zglobu su otežani pokreti u smeru abdukcije i rotacije. Bolesnik može zauzeti dva najkarakterističnija stava: STAV SKIJAŠA (koji karakteriše ravna lumbalna lordoza, torakalna kičma je kifotična, a cervikalna kičma hiperlordotična, glava isturena napred, grudni koš uvučen, ramena spuštena prema napred i dole, kukovi i kolena savijeni i čitav trup lagano povijen  napred). POGRBLJEN STAV (izravnata cervikalna lordoza, izražena torakalna kifoza i izražen fenomen gumene lopte, noge savijene u kuku i kolenu).

2. MERENJE AKTIVNE I PASIVNE POKRETLJIVOSTI ZAHVAĆENIH ZGLOBOVA (kičmeni stub, rameni i karlični pojas).

3. ISPITIVANJE SNAGE MIŠIĆA: GRUBA MIŠIĆNA SNAGA I MANUELNI MIŠIĆNI TEST (mišići pokretači kičmenog stuba, ramenog i karličnog pojasa).

4. MERENJE OBIMA EKSTREMITETA I GRUDNOG KOŠA.

5. PROCENA SKRAĆENOSTI MIŠIĆA (mišići cervikalnog dela kičme, pektoralni, iliopsoas, zadnja loža nadkolenice, aduktori i zadnja loža podkolenice).

6. PROCENA RESPIRATORNE FUNKCIJE (tipa, frekvencije i indeksa disanja). Frekvencija – broj respiracija u minuti (normalna je 14).

7. PROCENA IZDRŽLJIVOSTI KROZ FUNKCIONALNE AKTIVNOSTI SVAKODNEVNOG ŽIVOTA (Usled smanjenog vitalnog kapaciteta veći je utrošak energije, pa je očevidan zamor tokom svih aktivnosti).

8. PALPATORNO ISPITIVANJE (ispitivanje inflamiranih i edematoznih zglobova, periartikularnog tkiva i miofascijalnih struktura, ispitivanje bolne osetljivosti).

9. MALA SPIROMETRIJA.

III ANALIZA PROCENE – Zbirna analiza problema, funkcionalnog ograničenja, mišićne disfunkcije (elastičnost, snaga, izdržljivost) rezultuje kineziterapijskim planom i programom koji može biti kratkoročni i dugoročni .

CILJEVI I ZADACI KINEZITERAPIJE

  1. UBLAŽAVANJE BOLA
  2. OČUVANJE MAKSIMALNE POKRETLJIVOSTI KIČMENOG STUBA, GRUDNOG KOŠA I ZAHVAĆENIH ZGLOBOVA
  3. JAČANJE MIŠIĆNE SNAGE
  4. PREVENCIJA KONTRAKTURA I POVEĆANJE ELASTIČNOSTI MIŠIĆA
  5. POBOLJŠANJE VENTILACIJE PLUĆA
  6. SPREČAVANJE I KOREKCIJA LOŠE POSTURE
  7. POBOLJŠANJE TOLERANCIJE IZDRŽLJIVOSTI
  8. EDUKACIJA I OBUKA BOLESNIKA

Fizikalna terapija (kineziterapijski plan i program)


Na osnovu dobijenih podataka fizioterapeut sačinjava kratkoročan i dugoročan kineziterapijski plan i program koji mora biti individualan, doziran i prilagođen stadijumu bolesti. U ovkiru fizikalnog tretmana primenjuju se fizikalni agensi u cilju smanjenja upalnog procesa, otklanjanja bola, povećanja elastičnosti tkiva, jačanje mišićne snage. Od procedura se primenjuju termoprocedure, fototerapija, sonoterapija, elektroprocedure, hidroprocedure, manuelna masaža.  Najvažniji deo fizikalnog tretmana je kineziterapija koja sadrži tri osnovne grupe vežbi.

Prpremila: vft Gordana Jeremić

Korišćena literatura: Jajić, I. (1995): Reumatologija, Zagreb; Jajić, I. (1986): Reumatske bolesti sa vježbama za reumatičare, Medicinska knjiga Beograd – Zagreb; Jeftić, M. (2001): Klinička kineziterapija, str.442 – 443, Medicinski fakultet, Kragujevac; Jeftić, M. (1998): Rehabilitacija reumatskih bolesnika, Medicinski fakultet, Kragujevac

, ,