Postavlja se pitanje šta tu uopšte treba da se zna? Izgleda prilično jednostavno, zar ne? Ipak, iz onoga što možete videti tokom šetnje gradom, ili u medijima proizlazi da i nije sve baš tako lako kao što izgleda. Ukoliko na primer, gledate seriju Dr. House, videt ćete glumca Hugh Lauria da iako igra ulogu doktora ni on ne ume pravilno da hoda koristeći štap.
1) Kada koristiti pomagalo za hod?
Ukoliko Vaš bol sprečava da hodate normalno, trebalo bi da koristite štap ili štake da smanjite težinu odnosno pritisak na segment u donjim ektremitetima koji trpi bol. Drugim rečima, ukoliko Vap bol primorava da hramljete, trebalo bi da koristeći pomagala povratite normalan hod. Na taj način ćete pospešiti opravak i sprečiti stres koji tokom nepravilnog hoda trpi lumbalna kičma ili zglobovi nogu koji nisu zahvaćeni primarnom ozledom ili obolenjem.
2) Štap ili Štake?
Ukoliko ne možete da se uopšte oslonite na stopalo, ili Vam je lekar savetovao da izbegavate da se oslanjate punom težinom preko skočnog zgloba, kolena ili kuka, ništa drugo Vam ne preostaje nego da koristite štake. Pokušajte da hodate tako što ćete oslanjajući se rukama na štake, nogama prolaziti između štaka oslanjajući se samo na nogu koja nije povređena. Hodajući sa obe štake, vremenom ćete početi da hodate sa delimičnim osloncem, odnosno Vaš oslonac na povređeni segment će biti sve veći. Iako će Vas oslonac na povređenu nogu biti nešto manji nego na zdravu, trudite se da hodate što normalnije, odnosno pokušavajte da se uvek oslanjate prvo na petu, zatim celo stopalo i konačno na prste povređene noge. Oslobodite se jedne štake onog momenta kada procenite da možete da hodate uz nečiju pomoć ili možda možete i da preskočite ovaj korak i pređite na štap ukoliko Vam on omogućava dovoljnu podršku.
3) Levo ili Desno? U čemu je razlika?
Ovo je nešto što me posebno uznemiri gledajući gore pomenutu seriju. Bez obzira da li koristite jednu štaku ili štap, UVEK ih držite u ruci koja je na suprotnoj strai od povređenog segmenta. Za sve one kojima možda ovo deluje iracionalno, sledi objašnjenje:
Kada hodamo, prirodno je da se i naše ruke pomeraju napred-nazad i to tako što na primer pomeramo desnu ruku napred paralelno sa levom nogom i obrnuto. Upravo ovaj prirodan način kretanja je nešto što želimo da zadržimo kada koristimo pomagala pri hodu. Dakle, ako zakoračite vašom povređenom desnom nogom, Vaš štap u levoj ruci ce također učiniti isto, i na taj način ce pomoći da se olakša pritisak na povređenu stranu jer ćete deo težine trupa svakako osloniti preko leve ruke na štap.
Zamislite sada da drzite štap na istoj strani na kojoj ste se povredili. U tom slučaju, hodali bi ste poput robota. Konačno, pokušajte pa ćete se i sami uveriti. Ukoliko niste povređeni, pokušajte da hodate tako što ćete pomeriti desnu ruku unapred prilikom iskoraka desnom nogom. Napravite nekoliko takvih koraka i na levoj strani. Deluje čudno zar ne? Još je čudnije kada hodajući na ovaj način koristite Vaš štap odnosno jednu štaku.
4) Podešavanje visine štapa ili štake
Jedna veličina ne odgovara svima. Svoje pacijente učim da kada opuste ruku pored tela vrh štapa treba da dođe do nivoa velikog trohantera na butnoj kosti. Za svakog pacijenta je najlakše da veliki trohanter pronađe tako što će stojeći u mestu lagano rotirati u polje i unutra celu nogu tražeći vrhovima prstiju prominenciju sa spoljne strane butne kosti u visini zgloba kuka. Ukoliko je štap pravilno podešen, ugao u zglobu lakta bi trebalo da je 20 stepeni u fleksiji. Ukoliko je štap previsok, primorat će vas da podignete rame na gore, ili čak da se nagnete u suprotnu stranu, odnosno na stranu koju ste povredili. Obrnuto je ukoliko je štap prekratak.
Da bi ste odredili visinu staka stanite mirno sa obe stake tako sto ce te ih odvojiti u stranu po 5 cm, I unapred jos 15cm. Najvaznije je da prostor izmedju pazuha I vrhova stake bude slobodan za Vasa 3 prsta. Izbegavajte da se oslanjate pazuhom na vrhove staka jer tako dovodite u opasnost Vas aksilarni nerv da bude ostecen tokom nepravilnog hoda. Kao I sa stapom, Vaše šake treba da su u nivou kuka, sa laktovima savijenim do 20 stepeni u fleksiji.
Iz nekog razloga zdravstvene ustanove koje otpuštaju pacijente sa pomagalima, zaboravljaju da pacijente nauče kako da pravilno koriste pomagala koja im daju na korištenje. Zato iskreno preporučujem svim pacijentima kojima je to potrebno da potraže pomoć fizioterapeuta koji će ih naučiti kako pravilno da koriste pomagala pri kretanju, posebno kada su u pitanju stepenice. Veoma je važno naučiti nakon povređivanja pravilan hod kako bi pacijent što lakše i brže mogao da se vrati svojim životnim aktivnostima kao i pre povređivanja.
Pripremio: SAŠA JEZDIĆ, Viši fizioterapeut,www.ft-jezdic.com
Korišćena literatura: Chad Starkey, Jeffrey L. Rayan (2002): Evaluation of Orthopedic and Athletic Injuries 2nd edition; Peggy A. Houglum (2001): Therapeutic Exercises for Athletic Injuries; Chad Starkey (1999): Therapeutic Modalities, 2nd edition.