Stimulacija prevremeno rođene dece

Stimulacija prevremeno rođene dece

Specifičnosti važne za stimulaciju prevremeno rođene dece u najranijem uzrastu

Proučavanje  odnosa biološke nezrelosti prevremeno rođene dece i uticaja sredinske stimulacije ima teorijski i praktični značaj koji određuje pravilan način nege i primenu strategija koje  utiču na   modifikaciju spoljnog okruženja i smanjenje stresa deteta, pospešivanje emotivnog kontakta sa majkom i ocem u neonatalnim jedinicama nege.

Dosadašnja istraživanja su neosporno dokazala povećanu vulnerabilnost mozga preterminskog novorođenčeta u odnosu na štetna dejstva spoljne sredine, neonatalne intezivne nege, separaciju majke i deteta, kao i ponovljena bolna iskustva. (Janevski, 2006).

Zato je neophodno modifikovati spoljno okruženje, smanjenjem svetla/osvetljenja u prostoriji. Inkubator prekriti prekrivačem, smanjiti kretanje, razgovor osoblja, jer ove senzorne draži su vrlo iratibilne. Na smanjenje stresa deteta i stimulisanje adekvatnog posturalnog obrasca se deluje pozicioniranjem. Vodeni dušeci se takođe dopunjuju sa pozicioniranjem a važnost im je u pospešivanju vestibularne i proprioceptivne stimulacije. Takođe smanjuju apneju i održavaju dobro stanje kože. Pozicioniranje položaja se menja pogotovo kod dece sa respiratornim problemima i povećanim sekretom.

Značajan doprinos razumevanja mehanizma uticaja sredine na organizam u razvoju, proistekao je iz eksperimenata sa životinjama. Rezultati eksperimenata su potvrdili štetan uticaj socijalne i senzorne deprivacije na razvoj mladunčadi. Pronađene su morfološke i biohemijske razlike u kori mozga, u zavisnosti od toga da li su životinje bile izolovane ili su živele u zajednici. Takođe su eksperimenti odvajanja mladunčeti od majke u neonatalnom uzrastu pokazali nepovoljne, dugoročne efekte na ponašanje i kognitivne funkcije mladunčadi. Prevremeno rođenje uz medicinske komplikacije u neonatalnom periodu dodatno se komplikuje i činjenicama da dete provodi i do šest meseci (deca niske gestaciske starosti) na neonatološkoj hospitalizaciji a kontakti sa majkom su vrlo retki i kratkotrajni. Lišavanje taktilnih i kinestetskih draži sa majkom su pokazali nepovoljne efekte na napredovanje u težini, na uspostavljanje samoregulacionih sposobnosti, na napredovanje u senzomotornom razvoju. Na najranijem uzrastu neodvojivo je dejstvo psiholoških i bioloških procesa. Interakcija majka – dete nastaje prenatalno, razvija se i neonatalno, i mora biti podsticana.  Intrauterino, dete dobija senzornu stimulaciju, ljulja se u plodovoj vodi, pokreće svoje ekstremitete i trup, čuje ritmičke otkucaje majčinog srca. U zamenu za ove stimulacije, dete dobija neugodne draži na neonatalnoj hospitalizaciji. U prvim mesecima života najvažniji uslov razvoja su kontakt sa majkom, ljubav, nega i pažnja roditelja.

Pospešivanje organizacije CNS u najranijem uzrastu se postiže handling tehnikama i olakšavanjem pokreta koje su bebe intrauterino izvodile. Pokrete treba nežno izvoditi u naručju, položaju na kosoj ravni, u supiniranom, bočnom, proniranom položaju. Praćenje ponašanja bebe, način njenog reagovanja, upućuje terapeuta da vrši modifikaciju položaja, pronalazi najbolji način kako bi dobio najbolji odgovor i prekida aktivnost ukoliko dete na nju reaguje otporom. Otpor deteta se iskazuje kroz kašljanje, štucanje, kijanje, uzdisanje, bljuckanje i plač (Als,1998).

U terapijskom smislu važna je brzina razvoja odojčeta odnosno tempo napredovanja uvek uzimajući u obzir vremensku korekciju prematuriteta.“Genetski kod određuje tempo i razvoj nervnog tkiva i deferencijaciju kore mozga. Ukoliko u toku razvoja ne dođe do formiranja adekvatnih sinapsi, puteva, senzomotornom stimulacijom moguće je uticati na diferencijaciju nervnih struktura, stvaranje novih sinapsi. Senzorno – motorni trening koristeći povezanost senzornih procesa i motornih reakcija deluje preko korteksa i nižih moždanih centara na poboljšanje perceptivnih i motornih sposobnosti. Ponavljanje pokreta, uvežbavanje motornih aktivnosti, podražuje nervni sistem i omogućava da se nerazvijene ili oštećene ćelije ponovo osposobljavaju ili njihovu funkciju preuzimaju druge ćelije” (Gašić, 1991).

Ekstrauterino okruženje je novo iskustvo za bebu, posebno prvih meseci života, kada beba mora naučiti da reguliše i integriše razna senzorna iskustva. Nasmejana, zadovoljna, smirena, beba sa spontanom živom aktivnošću je ujednačila svoje samoregulirajuće sposobnosti. Iz tog smirenog stanja započinje njena interakcija sa spoljnim okruženjem.

Uravnoteženo stanje bebe je osnova za senzomotornu stimulaciju.

Opservaciona metoda daje dosta podataka o kvalitetu, koordiniranosti pokreta, za dati uzrast, i o ponašanju bebe. Prevremeno rođene bebe mogu pokazivati znake stresa, i zbog toga je prepoznavanje fizioloskih promena bitan aspekt procene, planiranja i evaluacije tretmana. Mnoge bebe pokazuju znake stresa i pre plakanja koji je očigledan znak da beba ne funkcioniše optimalno. Alsov model iz 1986. je ukazao da beba ima “jezik ponašanja” i komunicira sa okolinom. U sadejstvu sa autonomnim, motornim i sistemom stanja, ponašanje bebe može biti uredno ili stresno. Kada je beba stabilna respiratorni, kardiovaskularni sistem deluju usklađeno. Promene ritma respiracije, zevanje, promena boja kože ka cijanozi, kašljanje, štucanje, tremor predstavljaju stresno stanje bebe (Als 1996., 1997.) i takvo stanje je neoptimalno za sprovođenje stimulacije. Motorni sistem u uravnoteženom stanju odlikuje uravnotežen, gladak pokret, dok izvijanje bebe, naglašavanjem vratne i trupne ekstenzije, podizanjem ramena, grčenjem prstiju, i facijalnom ekspresijom, povećava tonus kod hipertonicnih beba, a kod hipotoničnih pojačava mlitavost. Ukoliko nisu definisani periodi spavanja, budnog stanja, ponašanje bebe smanjuje njenu interakciju sa okolinom, i može rezultovati nepredvidljivom promenom budnog stanja, spavanja, i napregnutim izrazom lica. Uloga terapeuta je da prati ponašanje bebe i njoj se prilagođava, sa ciljem izbegavanja plača i drugih simptoma stresa. Tretman nekad treba odložiti kod jako ekcitabilnih beba na najranijem uzrastu, uz davanje saveta. Pozitivni efekti senzomotorne stimulacije su postignuti kada beba komunicira osmehom, kontaktom oči – oči, stabilnim disanjem ( Bly,1999).

Pripremila: mr sci. Dragana Đurić, vft

Korišćenja literatura: Als H., (1995): Self regulation and motor development in preterm infants. In J.J. Locman& N.L. Hazen. Action in social context: Perspectives on early development, 66- 97, Plenum Press, New York; Als H.,(1998): Developmental care in the newborn intesive care unit. Current opinion in pediatrics,10, 138-142.  Connolly H.B., Montgomery C. P.,(2005): Therapeutic Exercise in Developmental Disabilites, third edition, SLACK Incorporated, USA; Đurić D., (2010): Senzomotorna stimulacija prevremeno rođene dece u ranom detinjstvu, magistarska teza, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd; Gasić R.,(1992): Motorni razvoj prevremeno rođene dece tokom prve tri godine zivota u institucionalnim uslovima zbrinjavanja, doktorska disertacija, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu; Janevski-Rankovic M., (2006): Vulnerabilnost mozga novorodjenceta, Klinicki seminari, Institut za Neonatologiju, Beograd; Als H.,(1986) :A synactive model of neonatal behavioral organisation: Framework for the assessment of neurobehavioral development in the premature infant and support of infants and parents in the neonatal intesive care enviroment, Physical and Occupational Therapy in Peadiatrics, 6, 3-53; Bly L.,(1999): Baby tretment Based on NDT Principles, Therapy Skill Builders, USA;

,