Rimsko kupatilo

Rimsko kupatilo

Rimsko kupatilo je bilo jedna od najvažnijih građevina u Rimskom carstvu. Pre 2000 godina kupatilo nije bilo samo mesto za plemiće, već je bilo centar zajednice i svakodnevni ritual, koji je pokazivao šta znači biti Rimljanin. Postoje čvrsti dokazi  da su se muškarci i žene kupali zajedno, potpuno goli. Rimljani su tu pevali, pričali, pili, raspravljali  o raznim temama.

Sav taj luksuz je bio omogućen sofisticiranom naprednom tehnologijom grejanja, koja je omogućavala da hladna voda koja je tu dovođena sa dalekih izvorišta bude zagrejana toliko da ispuni sobe vrelinom.

Kada se raspalo Rimsko carstvo, svet je završio u mračnom dobu i sva čudesna nauka Rimljana je bila zaboravljena i izgubljena. Tek nakon 2000 godina, ponovo će se izgraditi rimsko kupatilo i pokušati da otkrije jednu od tehnoloških misterija antičkog doba.

Rimsko kupatilo je nekada bilo tehnološko čudo, dok je danas tehnološka misterija koju arheolozi, inženjeri i istoričari pokušavaju da reše. Ne postoje nikakvi nacrti, nikakva uputstva, pa su ruševine jedini tragovi koji mogu biti neki putokaz ka rešenju. Dokazi koji se raspadaju, govore malo o tome kako je sistem grejanja funkcionisao. Vide se i ostaci cevi, koji upućuju na kompleks cevovoda. Čak i bazeni u kojima su se Rimljani kupali su postali ruševine.

Za izgradnju kupatila Rimljani su koristili sunce za zagrevanje i tome prilagođavali izgled i položaj prostorija, gde je najtoplija prostorija  gledala ka jugu. Kupatilo se sastojalo iz hladne sobe koja sadržati okrugli bazen, sa hladnom vodom, iz tople sobe, koja predstavlja mesto gde  se kupači presvlače i dobijaju masažu i iz vrele sobe gde se nalazi bazen koji se greje od pozadi.

Kupatila u rimskom gradu nemaju krov. Ima samo par arheoloških ostataka koji otkrivaju kako toplota izlazi iz prostorije nakon kruženja u zidu. U stvari,  ne postoji zagonetka kako  toplota kruži kroz zidove. Znamo da kreće od dna, penje se ka vrhu i struji kroz blokove   zahvaljujući  vertikalnim otvorima,  zatim prolazi kroz horizontalne otvore koji se povezuju sa dimnjakom. Kroz dimnjak takođe prolazi toplota.

Od svih rimskih dostignuća, ovo se posebno ističe. Bez njih ne bi bilo kupatila, a bez kupatila ne bi bilo Rima. Akvadukt je sistem prenosa vode koji je poznat do danas. Najpoznatija rimska fontana se tako snadbeva vodom. Pre skoro 2000 godina rimljani su sa planisnikh izovra svakodnevno snadbevali javna kupatila. Ali  voda nikad nije bila neiskorišćena. Nakon što je iskorišćena u kuptalilma, kanalisana je do javnih toaleta.

Deo teksta preuzet iz seminarskog rada „Rimsko kupatilo“, (predmet Fizikalna terapija 1) strudenti prve godine: Uzelac Milica, Popović Vasilije, Bodiroga Kristina, Dimitrić Tanja

Semiarski rad nalazi se u biblioteci škole (Visoka zdravstvrena škola strukovnih studija u Beogradu)