Personalni trening

Personalni trening

U periodu koji je pred nama, mislim tu na letnje mesece, veliki broj ljudi poželi da se aktivnije bavi sportom ili čak da unajmi trenera koji će se pozabaviti njihovim fitnesom. Za neke od nas, činjenica da smo zakazali prvi sastanak sa trenerom i to da ćemo potrošiti novac predstavlja dovoljnu motivaciju da odemo u teretanu. Neki drugi naprosto žele da imaju nekoga koji će da ih tera da vežbaju. Treća grupa ljudi su oni koji žele da jednostavno imaju nekog pored sebe ko će da „reguliše saobraćaj“. Ovo su sve razlozi da unajmite trenera, pa ipak, ko je ustvari ona prava osoba za Vas?

Nadam se da će ovaj članak biti moj skromni doprinos svim onima koji želeći pomoć ali ne znaju odakle da počnu kada je u pitanju trening.

Većina trenera izgleda fit, veoma su komunikativni i zrače nekom sigurnošću. Neki od njih imaju i poneko slovo pored imena, koje označava uglavnom sertikfikat ili kurs koji su završili tako što su položili jedan ili dva ispita. Iako sve ovo gore navedene može da impresionira, nemojte da prenaglite u izboru svog ličnog trenera. U vašem je interesu da imate trenera koji će znati da napravi program vežbi koje će odgovarati vašem trenutnom funkcionalnom statusu i koji će znati da pravilino unapređuje vaš fitnes. Konačno, Vaše pravo je da očekujete od trenera kojeg plaćate da Vas edukuje u pravcu potpune samostalnosti u treningu. Drugim rečima, konačan cilj treninga je da jednog dana samostalno trenirate bez trenera i nepotrebnog trošenja novca.

Vaša najbolja odluka bi bila da za savet pri izboru trenera pitate Vašeg ličnog fizioterapueta. Ukoliko još niste imali prilike da radite sa fizioterapeutom, onda Vam ne preostaje ništa drugo nego sami uradite intervju sa potencijalnim trenerom. U nastavku ovog članka želeo bih da preporučim nekoliko pitanja sa kojima bi ste mogli da započnete Vaše upoznavanje. Nadalje, ispod svakog pitanja dodao sam i odgovore, kako bi ste znali šta bi okvirno trebalo da očekujete kao odgovor sa druge strane.

PITANJA I ODGOVORI

1) Kako se određuje redosled vežbi tokom treninga?

Uvek se započinje sa centralnim mišićima, odnosno mišićima koji imaju funkciju stabilizatora, a zatim se treningom prelazi na periferne mišićne grupe koji služe kao mobilizatori.

2) Da li postoje vežbe koje na neki način predstavljaju rizik za povređivanje,a istovremeno ne daju preterano dobre rezultate (povećan rizik – mala nagrada)?

Neke od vežbi koje spadaju u ovu grupu svakako su: ekstenzija – opružanje zgloba kolena u sedećem položaju (doprinosi pattelo-femoralnom sindromu), zatim vežbanje na lat mašini tako što povlačimo letvu iza vrata (doprinosi kako povredi vratne kičme tako i ramena), podizanje obe ruke do nivoa ramena sa palčevima okrenutim na dole (ovakav pokret direktno doprinosi pojavi tzv „impingment syndrome“ zgloba ramena). Takođe kada je sama forma izvođenja vežbi u pitanju nikako ne želimo da radimo čučnjeve prilikom kojih će nam kolena prelaziti nivo nožnih prstiju, zatim vežba iskorak pri čemu će nam zglob kolena preći preko skočnog zgloba, itd.

3) Koji mišići ramenog pojasa često budu disproporcionalno slabi?

Stabilizatori lopatice trapezoidni i rombasti mišić, zatim latisimus dorsi i musculus seratus. Vaš trener definnitivno treba da zna imena ovih mišića, zatim koje pokrete izvode i kakva im je funkcija na zglobu ramena.

4) Koja je uloga mišića spoljnih rotatora ramena?

Pored toga što svakako rotiraju nadlakticu upolje, ova grupa mišića povalči glavu humerusa (nadlaktice) na dole ka centru zgloba ramena i na taj način omogućava lakše podizanje ruke u stranu (abdukcija ruke).

5) Koja je razlika između obima pokreta i fleksibilnosti?

Obim pokreta predstavlja maksimalno moguć pokret u jednom zglobu, dok fleksibilnost je stepen do kojeg mišić može da se istegne preko svih zglobova preko koje prelazi svojom dužinom.

Ovo su samo neka od pitanja koja možete da postavite treneru. Suština je da svoje telo poverite onome ko zna ipak nešo više od običnog brojanja do deset ili da vas naprosto preznoji. Pravilnim odabirom ličnog trenera dobijate dobre preduslove za fitnes a ne za povredu.

Pripremio:  VFT & sportski terapeut Saša Jezdić

Korišćena literatura: Scott K. Powers, Edward T. Howely: „Exercise Physiology“ (forth edition); Thomas R. Baechle, Roger W. Earle: „Essentials of Strenght Training and Conditioning (second edition)

,

2 Odgovor to “Personalni trening”

  • Aleksandar

    Postovani,
    Ja bih imao jedno pitanje.Ne znam da li sam se snjim obratio na pravu adresu,te vas stoga molim da mi ne zamerite.
    „Odavno vec imam problema sa kolenima,koja su kriva i izaivaju usled hoda,ili pak dugog stajanja veliku bol u stopaloma.Koja su pocela da se krive na spoljnju stranu.Od skora bol je intenzivnija i zahvata kicmu.“ Sta da radim? I kome da se obratim?

  • Aleksandar

    Postovani,
    Ja bih imao jedno pitanje.Ne znam da li sam se snjim obratio na pravu adresu,te vas stoga molim da mi ne zamerite.
    „Odavno vec imam problema sa kolenima,koja su kriva i izaivaju usled hoda,ili pak dugog stajanja veliku bol u stopaloma.Koja su pocela da se krive na spoljnju stranu.Od skora bol je intenzivnija i zahvata kicmu.“ Sta da radim? I kome da se obratim? Unapred zahvalan!