Manuelna terapija

Manuelna terapija

U okviru fizikalne medicine manuelna terapija je definisana kao primena različitih specifičnih tehnika i veština, uključujući ali ne ograničavajući se na manipulacije i mobilizacije, nego i tehnike kojima fizioterapeut dijagnostikuje, procenjuje i tretira meka tkiva i koštane strukture u cilju smanjenja bola, povećanja obima pokreta, olaksavanje izvođenja pokreta, smanjenja ili eleminisanja zapaljenskih promena na mekim strukturama, dovodi do relaksacije, poboljšava prokrvljenost i ishranu tkiva, čime se poboljšava funkcija tretirane regije.

Manuelna terapija (manuelna medicina) se može definisati kao sistem posebnih pasivnih manuelnih tehnika i zahvata koji se koriste za uspostavljanje poremećene funkcije zglobova, prvensteno kičmenog stuba, pa i perifernih zglobova, uz neophodnu posebnu premanipulativnu dijagnostiku. Pod poremećajem funkcije u manipulativnoj medicini se podrazumeva tzv. funkcionalna blokada zglobova (teorija subluksacije, teorija o uticaju degenerativnih promena, teorija o uklještenju meniskoida, neurorefleksna teorija).

Zajednička studija kiropraktičara iz SAD-a definisala je manuelne terapije kao „Postupke kod kojih se rukama, direktnim kontaktom sa telom leče (tretiraju) zglobovi i/ili meka tkiva.“

Irvin Korr drugačije opisuje manuelnu terapiju kao „Primenu tačno određene, a konkretno usmerene sile ruku na telo, u cilju poboljšanja pokretljivosti (mobilnosti) u zglobovima, u vezivnom tkivu ili u skeletnim mišićima.

U Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Australaiji, manuelna terapija se obično praktikuju od strane pripadnika zdravstvene struke (npr. kiropraktičara, fizioterapeuta, osteopata i fizijatra). Ipak, neki „samouki“ praktikanti (osobe koje nisu članovi neke određene medicinske profesije) takođe pružaju neke oblike manuelne terapije.

Manuelna terapija se može koristi kao „multi-modal approach” tretman (multimodalni pristup) muskuloskeletnog sistema, može se kombinovati sa kineziterapijskim procedurama, proprioceptivnim tehnikama. Treba naglasiti da manuelna terapija, iako značajan deo ukupnog tretiranja funkcionlanih i degenerativnih poremećaja, koji pogađaju lokomotorni aparat, treba posmatrati u širem okviru lečenja. U okviru same manuelne medicine postoje određene terapijske procedure, koje zbog potencijalnog rizika koji nose, zahtevaju poslebnu pažnju i zbog toga treba da ih sprovode sručno osposobljeni terapeuti.

Principi manuelne terapije:

– Posedovanje znanja iz anatomije i biomehanike

– Poštovanje kontraindikacije za primenu manuelne terapije

– Nikada ne izazvati bol

Manuelna terapija je verovatno stara koliko i čovečanstvo, jedna od najstarijih metoda lečenja koja se primenjuje hiljadama godina, i tokom vremena dopunjava svakodnevnim iskustvom. Osobe koje su primenjivale manuelnu terapiju prenosile su svoja iskustva na buduća pokoljenja. Oduvek su postojale različite klasifikacije manualne terapije i teorije o delovanju na ljudski organizam, ali su zbog nedovoljnog poznavanja anatomije i fiziologije ostale nepotpune.

Različiti oblici manuelne terapije su na raspolaganju onome ko ih sprovodi. One se  mogu kombinovati sa drugim fizikalnim terapijama, kao i međusobno. Neki od oblika manuelne terapije su:

Manuelna masaža – Klasična klasifikacija masaže: terapijska (medicinska) masaža koja se primenjuje u cilju postizanja terapijskih efekata kod poremećaja i patoloških stanja, sistematizovana u tri osnovne celine: klasična terapijska masaža, manuelna limfna drenaža (MLD) i refleksna masaža. Neke od vrsta masaža koje se najčešće koriste: masaža potkožnog vezivnog tkiva (DICKE) Bindegewebsmassage, periostalna masaža, akupresura, šiacu, refleksna masaža stopala, Hot-stone masaža, Reiki masaža, Tuina masaža, Thai masaža, Ayureveda, specijalna orijentalna božanstvena masaža-po Saioni Masayki-Yumeiho, Boni Prudden myotherapy, Seitai, Sotaj.

Mobilizacija – Pasivna neinvazivna metoda sa serijom ritmičkih pokreta u blokiranom zglobu do maksimalno moguće granice pasivne pokretljivosti. To je tehnika male brzine-velike amplitude. Maitland, Kaltenborn, STM – Soft Tissue Mobilization, John Blackman & Karen Prip.

Manipulacija – Kao invazivna metoda predstavlja jednokratan, oštar, relativno nasilno izveden pokret u blokiranom zglobu, koji ne sme da pređe njegovu anatomsku barijeru. To je tehnika velike brzine-male amplitude. Manipulacija može biti direktna (tehnika kratke poluge) i indirektna (tehnika duge poluge).

Mobilizacija / Manipulacija – G.D. Maitland, Robin McKenzie, Gregory Grieve,

Brian Mulligan.

Osteopatija – Potiče iz Amerike, veština i filozofija, zasniva se na preciznim palpatornim (manualnim) zahvatima i na precizno definisanim načelima. U osteopatiji razlikuju se tri principa rada: parijentalna ili strukturalna osteopatija (za tretiranje mišića, zglobova, ligamenata i kostiju), visceralna osteopatija (za tretiranje unutrašnjih organa) i kraniosakralna osteopatija (za tretiranje glave, sakruma, kičmene moždine, gde se daje prioritet likvoru i strukturama koje ga okružuju).

Kraniosakralna terapija – Deo osteopatije koja se bazira da uspostavi funkcionalno jedinstvo biodinamičkih sila unutar kraniuma, kičmenog stuba i sakruma, a osnovno sredstvo su ruke terapeuta koje modeliranjem i oblikovanjem nastoje da dovedu strukture u prirodnu recipročnu tenziju, koja je često narušena raznim unutrašnjim faktorima i nepovoljnim uticajem okoline.

MFR – Myofascial release – Kroz senzitivnost treniranih ruku, mogu se percipirati pokreti na mikronivou i na taj način detektovati poremećaji motiliteta. Razne terapijske tehnike, koje su prilagođene svakom pacijentu u stanju su da povrate normalan motilitet. Na taj način fascijalni poremećaji mogu biti prevaziđeni, čime se omogućava telu da povrati normalne fiziološke  funkcije. Iz ovog razloga može se reći da se zdravlje svake osobe velikim delom reflektuje na fascijama.

Kiropraktika – Vid manuelne terapije koja naglašava procenu, lečenje i prevenciju mehaničkih poremećaja mišićno-skeletnog sistema, posebno kičmenog stuba, ali i ostalih zglobova.

MET – Muscle Energy Technique (Fred L. Mitchell & T. J. Ruddy)Zasnovana na aktivnim kontrakcijama mišića gde pacijent kontroliše pokret, kroz precizirane položaje i određen smer kretanja. Manuelna terapija kojom se izdužuju skraćeni mišići, smanjuje edem i mobilišu zgobovi.

Amna – Tradicionalna japanska manuelna terapija zasnovana na principima tradicionalne kineske medicine. Ima za cilj da rebalansira protok vitalne energije kroz meridijane i na taj način utiče pozitivno na zdravlje.

Dorn Metod – (Dieter Dorn, Nemačka)-Blag, efikasan i siguran metod da se utiče na ligamente kičmenog stuba i ostalih zglobova, delujući na smanjenje bola. Sastoji se od niza jednostavnih vežbi i tehnika koje imaju za cilj da zglobne površine skliznu nazad u svoje prirodne pozicije. Dorn metod često se kombinuje sa masažom kičmenog stuba tzv. Breuss masažom.

Najčešće kontraindikacije za primenu manuelne terapije su: akutni inflamatorni procesi, maligna stanja,  obimne degenerativne promene, vertebralna bazilarna isuficijencija, hipermobilnost, psihološke promene (neuroza, depresija, histerija).

Pripremili: mr sci. Tomislav Stanković, mr  Marija Trajkov

Korišćena literatura: „Manual Medicine Theray“-W.Schneider,J.Dvorak; “Mobilisation Techniques“-J.Blackman,K.Prip; „Manual therapy“-Wikipedia, the free encyclopedia; „Manual Therapy-The Mulligan Concept”-Grand Rounds; “ Osnovi masaže“-T.Stanković,D.Kunej


, , ,

Naš odgovor to “Manuelna terapija”

  • Adina

    Da li mi mozete reci ime kiroprakticara koji radi manuelne terapije u Zagrebu???hvala vam unparijed